Sunday, August 13, 2006

Milošević umeo da pridobija ljude

Kad se vratio, odmah je zakazao vanrednu sednicu Predsedništva CK. Bio je vidno uzbuđen, još pod utiskom onog što je tamo čuo i video. "Morina mora da podnese ostavku, ili je ja podnosim", rekao je. Rahman Morina je tada bio ministar unutrašnjih poslova na Kosovu. Smirivao sam ga i na toj sednici. Zamerio sam mu ono sa bijenjem naroda: "Uvek sam ti govorio da ne smemo da tučemo narod. Ali, nikad ti nisam rekao da javno kažeš da niko narod ne sme da bije. Pogotovo ne na Kosovu." On je teško doživeo te i neke druge kritike. Saopštenje sa tog sastanka je napisao sam. Nije odgovaralo onome o čemu smo razgovarali.Posle tog sastanka tera po svome. Sa Ćulafićem, šefom savezne policije, stalno se nešto dogovara. Fiksirao je da mora Morinu da smeni. Ni meni taj Morina nije bio simpatičan, ali sam insistirao da je to postupak i da nije moguće čoveka smeniti tek tako - zato što je neko to negde obećao. Tad počinju velike razlike i sporovi među nama. Ja sukob izbegavam. Postavljam stvari tako da ispada da se samo razjašnjavamo, da razrešavamo dileme... Izbegavam polemike i konflikte. Stvari, međutim, uzimaju svoj tok. U tom toku, poznato je, on je Morinu proizveo u ono u šta ga je proizveo. Na onoj sednici CK SKJ na kojoj je tražena odgovornost za ono troje, četvrti je bio Morina. Sećate se kad je ona grupa članova CK SKJ iz Srbije izašla sa tim predlogom. Međutim, od iznošenja te inicijative na samoj sednici, do zaključivanja sednice nešto se dogodilo, Morina ispada sa spiska. Kasnije, znamo, biva proizveden u šefa Partije na Kosovu. Iz nekih kasnijih razgovora shvatio sam da je Armija u Morinu imala poverenje. Zato sam Slobi i govorio da treba da bude oprezan. I sam sam bio oprezan oko Morine. To nije bila jednostavna stvar. Ko je znao kakve su se sve tamo igre odigravale. On je krenuo da ga smeni, a onda ga proizvodi u šefa Partije!Meni se Morina nije sviđao. I Lalović mi je govorio da su te njegove službene analize nacionalizma na Kosovu bile takve da je ispadalo da je od sedamnaest nacionalističkih ispada na Kosovu - šesnaest srpskih! Morina je odigravao neke igre.
Kakav je bio vaš i Miloševićev odnos posle tih događaja. Čuo sam da je i Petar Stambolić imao neke zamerke na Miloševićev boravak na Kosovu?
- Ja ne znam da se Petar u to uključivao. Milošević se Petru u mnogim stvarima veoma sviđao. Često su se viđali. Češće se Petar viđao sa Miloševićem nego sa mnom. Sa Petrom sam ponekad oko toga imao sporove i probleme. Govorio sam mu da Špiru (Galovića) i druge treba podsticati, a ovoga malo smirivati, a ne potpaljivati. Ali, Milošević je umeo da pridobija ljude kad su mu bili potrebni. Umeo je da bude predusretljiv, usrdan, ljubazan, pa i poslušan. Umeo je da pridobija i time što je bio radan, akuratan, naročito u poslovima do kojih mu je i lično bilo stalo. U tom pogledu, i ne samo u tom, on je zaista veoma "upotrebljiv" u politici, što se drastično pokazuje i ovih dana.
Govorite o periodu kad je Milošević bio predsednik Partije?
- Više kad je još bio predsednik Gradskog komiteta. Bio je jedan razgovor kod mene u Predsedništvu Srbije posle te Slobine posete Kosovu Polju. Prisustvovali su Ali Šukrija, Sinan Hasani, Ljubičić, Baja Vidić, Sloba... Sinan je zamerao Slobi onaj razgovor u Kosovu Polju, ja sam ga, međutim, veoma odlučno branio. Rekao sam, između ostalog, da u takvim prilikama, u suočavanju sa tolikom masom, čovek nije uvek u stanju da baš svaku reč odmeri. Kažem: "Ako se i omakla neka reč, to ne sme biti predmet razgovora između nas i čoveka koga smo poslali tamo. Uradio je posao kako je uradio. Mislim da je dobro uradio, jer se narod smirio." Slobi sam, međutim, u četiri oka rekao sve svoje zamerke.
Kako je Milošević primao vaše primedbe?
- Nije on njih više primao. Već mu je metal bio u ušima i on više ništa nije čuo. On više ništa nije čuo. Bio je to čovek koga je uzneo vihor. Pretvarao se da sluša. Ti govoriš, on se slaže, posle izda saopštenje kakvo on želi. Često suprotno od onoga što si mu govorio. U stvari, sa njim više nije bio moguć stvarni kontakt.

Neposredno posle toga dogodile su se one stvari u Pionirskom parku. Imali ste taj razgovor sa Ljubičićem i Miloševićem posle sednice CK SKJ o Kosovu. Nacionalisti vas napadaju iz sve snage... Zar vam sve to nije bilo dovoljno da sklopite mozaik i da počnete da brinete zbog svega? Omča je počela da se steže. Razgovarate li sa Petrom Stambolićem? Razgovarate li uopšte sa nekim? Ko vam je najpouzdaniji prijatelj... ? Kako reaguje vaše državno Predsedništvo Srbije?
- Vi stalno insistirate na tome da je trebalo da se ja bavim tim stvarima kao da je u pitanju obračun, borba za vlast... Ko će koga. To meni u glavi nije. Govorio sam vam, imali smo teške probleme pred sobom. Sve među nama i dalje shvatam kao razlike u pristupu problemima. Toga je u politici uvek bilo. Čak sam izašao pred Savet Republike i rekao da među nama nema sukoba, da smo jedinstveni u tome šta su glavni problemi, ali da ima izvesnih razlika u pristupu. Borim se do kraja da sačuvam jedinstvo. Sa stanovišta ranijeg merila jedinstva u Partiji, u vlasti, sigurno bi već tada neko od nas morao da ode, međutim, druga su i teška vremena. Uz to, činjenica je da smo već uveliko razvijali demokratske odnose ne samo u vrhovima partije i vlasti. Pravo na razlike, pa i sukobe u mišljenju više zaista nije bilo potrebno dokazivati. Tada ja zaista ne vidim sudbinske razlike među nama. Njih i nije bilo do samog finala, one su se mogle istinskim demokratskim dijalogom otkloniti da je svima bilo podjednako stalo do akcionog jedinstva, zapravo, do Srbije.
Nije vam padalo na pamet da oni žele da vas se oslobode?-
Ne. Uopšte. Pa nisam ja tada sedeo na prestolu, nego na bar dva-tri bureta baruta.
Nastavlja se